Aparat za varenje - izlazni napon/struja

Dragi forumasi,

odlucih se da napravim jednu XXXL HHO celiju ali imam problem sa napajanjem te celije. Sve sto sam gledao kosta me minimalno 200€ pa na gore, a za jednog studenta je to malo mnogo previse :)


Sada moj problem:

- Imam aparat za varenje ETSP 160 Stahlmann (Nemojte traziti karakteristike po netu ako ne znate poljski :) )... Izlazni napon mu je, kako pise 48V, medjutim sa strane pise da je izmedju 20 i 24.4V.

Ja bih trebao od ovoga na uzmem minimalan napon i minimalnu struju (koliko ja vidim to je 20.2V pri 55A) i da taj AC prebacim u DC. Bitno je da kad ga jednom napravim, da mi to bude konstantno tako da znam sa cim baratam...

Idealno bi bilo kada bih imao 24V na izlazu, a struja je svakako jaka pa mi je svejedno kolika bi bila :)



Molio bih sve one koji znaju kako da to uradim, da mi pomognu.



Unapred hvala

premotas trafo na 24V i posle radi sta ti je volja , to sto pise da je napon 48V je napon praznog hoda (bez opterecenja-varenja) ,a kada je 20-24V onda je to napon kratkog spoja to jest napon prilikom varenja .
Otvori aparat i pogledaj da li je trafo na dva stuba(cisto sumnjam ali pogledaj) gde je podjednako podeljen broj navojaka sa obe strane ionda je lako jer bi imao dva stuba sa sekundarom od 24V po stubu .Inace mislim da je aparat sa pokretnim jezgrom tako da mozes lako odraditi ovu modifikaciju na njemu jer su primar i sekundar odvojeni i lako su dostupni za rad.
Pozdrav

---

Hmmm, hvala na brzom odgovoru.

Otvoricu ga pa cu postaviti slike... Ako su odvojeni (sto i ja mislim), sta bih onda trebao uraditi da imam izlazni napon 24V DC? Kolika je onda struja? Da li je opet podesivo ili ostaje "fixirana"?

Nemojte zamjeriti ako su neka od ovih pitanja "TO BI TREBAO DA ZNAS", studiram masinstvo a ne elektro...


LP,
Dean

@dean25

Sa slike se vidi da je aparat podesiv sa uvlacenjem medjugvozdja.
Medjugvozdje je onaj deo jezgra kome je moguce podesavati polozaj pomocu zavojnog vretena,
okretanjem neke rucice koja se nalazi na spoljasnjoj strani aparata.
Takav trafo je obicno podeljen u 4 segmenta sa namotajima, pri cemu su dva sa jedne strane
delovi primara, a dva sa druge delovi sekundara.

Ako je moguce, treba ukloniti granicnik koji odredjuje maksimum uvucenosti medjugvozdja, jer na slici
se vidi da je pocetak skale 55A, sto mi kazuje da medjugvozdje ne ulazi do kraja.
Sto je medjugvozdje dublje uvuceno, manja je struja na sekundarima. Ovo je bas masinski posao,
koji ce vam odgovarati, a prosirice vam opseg regulacije na manje od 55A.
kod nekih konstrukcija je moguce ostvariti minimum od svega 5A.

Obicno ima dovoljno prostora da se preko sekundara namota odredjen broj navoja, izolovanom zicom,
prema vasim potrebama.
Namotajte 10 navoja bilo kakve izolovane zice preko jednog od sekundara (to su oni sa najdebljim
provodnikom), i nekakvim voltmetrom izmerite napon (radi se o naizmenicnom naponu).
Kada utvrdite koliko napona dobijate sa 10 navoja, lako ce vam biti da namotate ono sto vam je
potrebno, jer je napon direktno proporcionalan broju navoja.
Pre ovog merenja se treba pozabaviti granicnikom za medjugvozdje, i merenje izvrsiti sa maksimalno
uvucenim medjugvozdjem.

Razjasnicu vam ulogu medjugvozdja na plastican nacin, razumecete iako vam to nije oblast posto ste masinac:

Kada pogledate gvozdeno jezgro transformatora, u slucaju da uklonite (hipoteticki) medjugvozdje, jezro bi
imalo oblik nekakvog pravougaonika nalik cetvrtastom slovu O.
Kada je medjugvozdje potpuno uvuceno, to sve izgleda nalik cetvrtastom broju 8 kome su pravi uglovi.
Svi namotaji su smesteni na 4 vertikalna kratka dela te osmice.
Ako medjugvozdje shvatimo kao svojevrsnu pregradu koja deli taj oblik na dve simetricne polovine,
onda nam namotaji koji predaju energiju (sekcije primarnog namotaja) stoje sa jedne strane pregrade,
a oni koji primaju energiju (sekcije sekundarnog namotaja), sa druge strane pregrade.
Prenos energije se vrsi cirkulisanjem (probajte to tako da zamislite) magnetnog toka kroz gvozdje, koje je
dobar provodnik magnetizma, dok je vazduh bar nekoliko hiljada puta losiji provodnk magnetizma.

Imamo dve moguce marginalne situacije:

1) Potpuno uklonjeno medjugvozdje iz aparata:
Magnetni tok tece kroz cetvrtasto O i pri tom prolazi jednakim intezitetom ispod svih namotaja.
Prostor koji je ranije zauzimalo medjugvozdje je sada popunjen vazduhom, koji pruza veliki otpor
proticanju magnetnog toka.
Primarni namotaji uzrokuju magnetni tok, a sam magnetni tok uzrokuje struju u sekundarnim namotajima.
Posto sav magnetni tok neometano protice ispod svih namotaja, prakticno sekundarni namotaji mogu primiti
maksimalnu snagu.

2)Potpuno uvuceno medjugvozdje:
Magnetni tok ima precicu kojom sada moze teci. Tok se razgranava na dve putanje.
Deo magnetizma protice precicom kroz medjugvozdje, a ostatak magnetizma nastavlja duzom putanjom
koja prolazi ispod sekundarnih namotaja.
Samo deo snage (srazmeran preostalom toku) moze biti prenet sekundarima.
Kada je medjugvozdje potpuno uvuceno, vecina transformatora moze raditi sa potpunim kratkim spojem na
sekundaru, jer se u njima razvija relativno mala snaga u odnosu na maksimalno mogucu.

-----------------------------------
Posto smo razjasnili ulogu medjugvozdja, moram napomenuti jos jedan faktor koji smanjuje snagu prenesenu
na sekundare. To je rastojanje zice namotaja od jezgra. Sto je zica udaljenija, sve manja snaga moze biti
preneta tom namotaju.
Ako imate unutra prostora na raspolaganju, namotajte preko sekcija sekundara ono sto vam treba, trudeci se
da pomocu nekih podmetaca (mogu odlicno posluziti drvene letvice), sto vise udaljite od jezgra vas namotaj.
Tako cete dobiti poseban namotaj za vase svrhe, a pri tom ce vam aparat ostati potpuno upotrebljiv za
zavarivanje.

O naponu ne brinite previse. Sa uvucenim medjugvozdjem je napon jako zavistan od struje kroz sekundar,
i sto je struja veca velicina napona je sve manja. Ono sto vas zanima je podesavanje struje, a napon koji
ce se razviti na vasem potrosacu ce zavisiti najvise od osobina samog potrosaca.

O metodama ispravljanja morate procitati nesto literature. Najekonomicnije vam je ispravljanje sa dve
diode i srednjim izvodom na sekundaru, pa potrazite nesto o tome (pravilo desne ruke oko smera motanja,
sta je to srednji izvod primara itd...). predugacko je za forum.

Nadam se da sam pomogao? Uz malo pretrazivanja po e-s forumu, mozete naci jos puno korisnih podataka
oko onog sto vam treba.

Pozdrav

Nema potrebe za ovim jer taj paket trafo lima ulazi do kraja i potpuno ispunjuije supljinu ,a maksimalni protok to jest takozvano curenje fluksa van zatvorenog kruga i samim tim maksimalne struje kada je ovaj polozaj odredjuje debljina samog paketa umetnutnog u jezgro . Lako je proracunati koja debljina pakete se treba staviti da bi imao minimalnu zeljenu struju na izlazu ali sve to zahteva ozbiljne mkodifikacije samog jezgra trafoa sto je po meni uzaludno raditi .
Inace je 99% novih verzija aparata sa pokretnim jezgrom (spinglom) su samo sa dva segmenta namotaja i radjeni su na EI tipu jezgra pa tako da to komplikuje stvari jos .


Veruj mi ovaj prostor jos nisam video kod ovih aparata , toliko rade u knap sa prozorom da to nije normalno


Ovo je bezbedno samo kada je uvuceno skroz pokretno jezgro i kada je struja oko 50A onda je donekle ok bice od nekih 48V na 20-25V jer je to napon kratog spoja varenja i pad napona sa tim opterecenjem ali je to opterecenje kratak spoj to jest kratak spoj voltni luk i to ne treba zaboraviti !!
Moja preporuka je ne igratise sa tim bez prepravke samog aparata , relativno je lako napraviti izvode na 24V i ako je aparat samo iz dva segmenta.
Pozdrav

---

@Darko_zed

Imao sam nekada iskustva sa nekim starim nemackim aparatima kod kojih jezgro ne ide do kraja i bas su takvi kako sam ih
opisao, sa puno slobodnog prostora .

Doduse, to su bile neke mrcine od 350-400A, uzete iz neke brodogradnje.

Ako je coveku nesto nalik na to, prepoznace, a ako nije pitace ponovo...

Pozdrav