Re: Da li je teoretisanje ubilo kreativnost u fizici?
Hah, interesantna tema, vredna malo mog slobodnog vremena.
Dakle, imam dosta alata kod kuce: cekic, srafciger, pilu ... Takodje, imam brata automehanicara, kod koga odlazim, jer volim gledati kako se auti rastavljaju i sastavljaju. A, kod njega sam video neke alatke neobicnih izgleda, na kojima prepoznajem rukohvat, dakle derze se u ruci, ali bi sam vrag znao za sta sluze.
E sad, dao sam otkaz u firmi i otvorio auto radionicu, jer: 1) imam alata dosta, 2) volim automobile. I, kad je stogao prvi na popravak, krenuo sam na motor sa pilom, cekicem i srafcigerom... i, pogadjate sta se desilo: potpuni promasaj! I onda, pozvao sam brata, a on je dosao sa gomilom tog neobicnog alata i pokazao kako se uglavljuje klip itd, dakle upotrebu tih cudnih alata ... uglavnom, od tada je popravak automobila pesma...
Naravno, ova prica je izmisljena, ali dobro opisuje odnos teorije i eksperimenta. Problem je, sto dosta profesora matematike na fakultetima jesu strusnjaci za matematiku, ali u vecini slucajeva nisu zainteresovani za njenu primenu, pa studentima ne objasnjavaju sta ce im to u zivotu. Rezultat: gnjavaza studenata, koji uce nesto, a ne shvataju upotrebnu vrednost istog. Mi smo na PMF-u u Novom Sadu imali jednu grupu profesora, koji su uveli predmet matematicke metode moderne fizike, u okviru koje smo ucili istu tu matematiku, ali od strane fizicara. Ona je bila mnogo manje oslonjena na teoreme, leme i dokaze (to se radilo ranije u okviru matematike), ali je teziste stavljeno na primenu u granama fizike. Tako smo stekli uvid o primeni Laplasove transformacije u problemima iz teorije oscilacija itd. Dakle, objasnjeno nam je kako se koriste matematicki alati za resavanje problema u fizici.
Dalje, primenom tih alata dosli smo do nekih rezultata, a na eksperimentalnim vezbama se demostrirala provera teorijskih rezultata u praksi. I, gle cuda, teorija i eksperiment su se fantasticno poklopili (naravno, tu se radilo o vec proverenim teorijama), i za mene je, kao studenta fizike, ta sprega teorije i eksperimenta bila fascinantna. U stvari, tada sam zaista shvatio ulogu teorije i eksperimenta u fizici. Tu se, predamnom, pokazala istinitom Helmholcova izreka da "nema nista prakticnije od dobre teorije". Tog momenta su moji profesori ispunili svoju ulogu: stvorili su novog pripravnika u struci zvanoj fizika.
Mislim da je pitanje teorije i kreativnosti izlisno. Teorija je, kao i eksperiment, uvek ogledalo kreativnosti. Ni teorija, ni eksperiment, ne mogu bez kreativnosti. Morate biti kreativni da postavite teoriju, a i da postavite eksperiment. E sada, bez poznavanja matematickih alata, nema ni teorije ni eksperimenta. A na matematiku ne treba gledati kao nesto sto ubija teoriju i eksperiment, vec na alatku, koja omogucava da se postavi teorija i izvrsi eksperiment. A, ako vam se cini da se sustina izgubila u matematici, to je znak da ste imali lose profesore matematike, koji vam nisu uspeli objasniti te alatke. Lep primer je utakmica izmedju Sredingera (koji je postavio kvantnu fiziku u obliku dif. jednacina) i Hajzemberga (koji je istu kvantnu fiziku postavio u matricnoj formi). Dugo vremena su se sporili sta je pravi oblik kvantne mehanike, i bilo bi lako proglasiti pobednika da oba pristupa nisu dala iste rezultate. Hilbert je, kao matematicar, ispravno video vezu: sistem diferencijalnih jednacina (Sredinger) moze da se svede na matricu koeficijenata (Hajzenberg). Kao sto je rekao Hilbert: Fizika je suvise kompleksna oblast da bi se jednostavno prepustila fizicarima, koji cesto ne vide da je matematika Boziji dar nauci.
Toliko o tome ....
 |  |
 |
