Citat:
Java Beograd: To i jeste problem nas Srba i našeg odnosa prema našoj državi Srbiji. Dok god kolektivna svest bude takva da je moralno i ispravno državu prevariti, ukrasti od države, zakinuti državu - dotle ćemo da imamo jadnu i bednu državu Srbiju, koju niko ne poštuje niti uzima respektabilno. Najgori i najbedniji u Evropi, na samom dnu u svetu. I onda nam neko drugi kriv što nas gov*a poput Tačija i sličnih podje*avaju i ponižavaju na kobajagi pregovorima.
Mislim da si pogrešno optužio celokupan narod, jer se problem, o kome govoriš, ne generiše u narodu, već u vlasti, dakle personalizovanim eksponentima države i prema onome što sam pročitao do sada, takav odnos tih eksponenata i prema državi i prema narodu, nije nastao "juče", već se proteže duboko u istoriju ovog naroda.
Primeri:
1.
Najveće predratne afere 1-11
2.
Korupcija i razvoj moderne srpske države
Izvod:
Citat:
Korupcija kao skrivana tema istorije Srbije
U vremenu današnjem koje vrvi od korupcionaških afera pojavila se knjiga o korupciji u Srbiji od vremena Miloša Obrenovića do dolaska Titovih komunista na vlast. Pomoću niza primera autori priloga Goran Antonić (12 tekstova), Aleksandar R. Miletić (7), Vladan Jovanović i Vladimir Cvetković (po 2 teksta) ubedljivo i nedvosmisleno pokazuju da je korupcija bila sastavni deo načina vladanja i pod Obrenovićima i pod Karađorđevićima.
U prvom prilogu, V. Jovanović, pišući o korupciji u vreme Miloša Obrenovića, podseća da osnivač dinastije Obrenović 1815. godine nije imao „ni 200 dukata da se izbavi od Turaka“(str.6), a 1839. kada je prvi put otišao sa vlasti njegova imovina je procenjivana na 550 hiljada dukata. Knez Miloš postao je bogatiji od tadašnje srpske kneževine i najbogatiji čovek Balkana prve polovine 19. veka. Bogatstvo je stekao zakupom carskih poreza, spahiluka, carinarnica, skela, monopolom na uvoz soli, ali i golom silom, o čemu govori i Vuk Karadžić, nazivajući Miloša „tiranom i najvećim bezakonikom“. Knez Miloš je, međutim, znao i da potkupljuje kada je trebalo. Slobodan Jovanović piše da je i srpska autonomija delom kupljena novcem, te da je prvi srpski knjaz potkupio i samog sultana. Autor priloga zaključuje da je „nakaradno shvatanje vlasti u uslovima unutrašnje autonomije ostalo u senci kneževih zasluga za ukidanje feudalnih odnosa i izgradnju samostalne srpske nacionalne države“(9).
Kakva je situacija po tom pitanju danas, prepuštam tebi da izanaliziraš, uz samo malu smernicu ka sajtovima aktuelnih političkih stranaka sa akcentom na finansijske izveštaje/"donacije" sa, za shvatanja običnog, malog čoveka Srbije, astronomskim izdvajanjima "donatora".
Po meni se tako nešto za vreme Al Kaponea zvalo jednostavno
reket ili upakovano,
plaćanje zaštite.
Kad sada svemu tome dodamo do astronomskih granica predimenzioniran državno-politički, parazitski aparat, koji sebi ladno može da dozvoli svakojaka skupa ludovanja zahvaljujući takvim "donacijama", ostaje pitanje bez odgovora, od koga je taj novac namaknut, a u
kesi definisana količina?!
Nije li, MOŽDA, to uzrok što taksista u Nišu ne može adekvatno da naplati svoju, jer para NEMA u javnom opticaju, uslugu, da sada priču ne širimo i na druge primere, a ima ih bezbroj?
Da li zbog toga plate prodavačica i kasirki po prodavnicama treba da budu na nivou 10-15K dinara i ŠTA SA TOM "PLATOM" PRE?
DVE takve "plate" nisu dovoljne četvoročlanoj porodici ni za hranu, pa je pitanje ODAKLE onda i za struju?
A sve to da bi GAZDA ladno mogao da "donira"!?!?
I u takvoj situaciji meni još uvek nije jasno kako to da je uspešnost naplate potrošene električne energije u Elektro Vojvodini reda veličine 93-97%, a u užoj Srbiji, ispravi me ako grešim, tek oko 30-40%?!?
Da li je ovde u pitanju jedna jedinstvena država ili dve?
Koja je onda efikasnija?
Da li je apsolutna efikasnost Elektro Vojvodine u naplati UZROK tome što je neefikasna EPS želi pripojiti sebi?
Ako EPS uspe u tome, može li onda "junak" naše teme slobodno da oda'ne dušom?
Re: Redovno placam tekucu potrosnju vise od godinu dana
